BER­LIN – Po­sled­nji pred­sjed­nik biv­šeg SSSR Mi­ha­il Gor­ba­čov iz­ja­vio je ju­če da je u od­no­si­ma iz­me­đu Za­pa­da i Ru­si­je na­stu­pio „ka­ta­stro­fa­lan gu­bi­tak po­vje­re­nja”, kao i da je ši­re­nje NA­TO-a na Is­tok stvo­ri­lo bez­bjed­no­snu pri­jet­nju u Evro­pi.
„Ame­ri­kan­ci su po­če­li da gra­de za­o­kru­že­nu od­bra­nu oko Ru­si­je, da ši­re NA­TO na Is­tok”, re­kao je Gor­ba­čov, pod­sje­ća­ju­ći da se Ali­jan­sa bez man­da­ta UN umi­je­ša­la u gra­đan­ski rat u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji „što je po­sta­lo pre­se­dan”.
„To je sve iza­zva­lo u Ru­si­ji re­ak­ci­ju. Ni­je­dan li­der Kre­mlja ta­ko ne­što ne mo­že da ig­no­ri­še”, re­kao je on u in­ter­vjuu nje­mač­kom ne­delj­ni­ku „Špigl”, a pre­no­si Tass.
„Ši­re­nje blo­ka na Is­tok sru­ši­lo je evrop­ski bez­bjed­no­sni po­re­dak pro­pi­san Za­vr­šnim ak­tom iz Hel­sin­ki­ja od 1975. go­di­ne”, ka­zao je Gor­ba­čov.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, to je okre­ta­nje za 180 ste­pe­ni i uda­lja­va­nje od Pa­ri­ske po­ve­lje iz 1990. go­di­ne, ko­ja je tre­ba­lo da okon­ča „hlad­ni rat”.
„Svi pred­lo­zi ru­ske stra­ne, kao što je bio pred­log (ak­tu­el­nog pre­mi­je­ra Ru­si­je) Dmi­tri­ja Me­dve­de­va, da se udru­že sna­ge i ra­di na no­voj bez­bjed­no­snoj ar­hi­tek­tu­ri nad­me­no su ig­no­ri­sa­ni. Sa­da vi­di­mo re­zul­tat”, re­kao je Gor­ba­čov ima­ju­ći u vi­du na­pe­te od­no­se Ru­si­je i Za­pa­da.
„Ako u sa­da­šnjem na­pe­tom ras­po­lo­že­nju ne­kom po­pu­ste ner­vi, ne­će­mo pre­ži­vje­ti na­red­ne go­di­ne”, re­kao je on.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje mo­že li u Evro­pi po­če­ti pra­vi rat, Gor­ba­čov je re­kao da „o to­me ne tre­ba čak ni raz­mi­šlja­ti”.
„Ta­kav rat bi ne­iz­bje­žno pre­ra­stao u atom­ski”, re­kao je on a pre­ni­je­la je ru­ska agen­ci­ja.
Is­ti­ču­ći da je is­klju­če­nje Ru­si­je iz Gru­pe osam naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta (G8) pod­sje­ća­lo na „krv­nu osve­tu”, Gor­ba­čov je oci­je­nio da Za­pad tre­nut­no is­klju­ču­je Ru­si­ju od rje­ša­va­nja glo­bal­nih pro­ble­ma, kao što je bor­ba pro­tiv „Islam­ske dr­ža­ve” i za­šti­ta pri­rod­ne sre­di­ne.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sank­ci­je ne mo­gu bi­ti in­stru­ment ako že­le da se odr­že uzor­ni od­no­si iz­me­đu Mo­skve i Ber­li­na.
„Po­sli­je pa­da Zi­da, Ru­si­ja i Nje­mač­ka na­či­ni­le su ogrom­ne ko­ra­ke na pu­tu po­bolj­ša­nja od­no­sa. Njih ni­u­kom slu­ča­ju ne tre­ba ru­ši­ti”, na­gla­sio je on.
Go­vo­re­ći o Nje­mač­koj, Gor­ba­čov je re­kao da je ta ze­mlja „to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta već jed­nom po­ku­ša­la da pro­ši­ri sfe­ru uti­ca­ja na Is­tok”.
„Ka­kve su lek­ci­je još po­treb­ne”, upi­tao je on.
„No­va Nje­mač­ka že­li da se svu­gde umi­je­ša. Ka­kvi su njoj ar­gu­men­ti po­treb­ni za pi­ta­nje Kri­ma? Čak i ako je re­fe­ren­dum imao manj­ka­vo­sti, ne tre­ba da po­sto­ji sum­nja da su lju­di ta­mo ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no iz­ra­zi­li že­lju da bu­du u sa­sta­vu Ru­si­je”, na­gla­sio je Gor­ba­čov.
Biv­ši so­vjet­ski li­der je re­kao da se sa ak­tu­el­nim kan­ce­la­rom An­ge­lom Mer­kel sreo u no­vem­bru pro­šle go­di­ne i da je u pri­ja­telj­skom raz­go­vo­ru „ja­sno osje­tio da je ona pod pri­ti­skom, ka­ko sa aspek­ta unu­tra­šnje, ta­ko i sa aspek­ta spolj­ne po­li­ti­ke”.
„Ob­ja­snio sam joj da je po­treb­no raz­go­va­ra­ti sve dok se ne pro­na­đe rje­še­nje. Pre­u­ra­nje­ne iz­ja­ve ne­će do­ni­je­ti ni­šta. Mer­ke­lo­va se slo­ži­la sa mnom, ma­kar i po­stu­pa dru­ga­či­je”, ka­zao je Gor­ba­čov u in­ter­vjuu nje­mač­kom ne­djelj­ni­ku.
(Tan­jug)